Preplanula koža je najbolja zaštita od sunca. Prednost solarijuma je činjenica da oni nude kontrolisano i tačno dozirano sunčanje za svaki tip kože, jer za razliku od prirodnog sunca tamnjenje pojedinačnih tipova kože je moguće.
Veoma male količine UVB zraka ili veoma intenzivno izlaganje UVA zracima, utiču na formiranje novih pigmenata (melanogeneza) u melanocitima (ćelije u kojima nastaje melanin). U dva do pet dana, ovi novonastali pigmenti kreću se do površine kože, gde su podvrgnuti trajnom procesu tamnjenja uz pomoć UVA zraka i kiseonika u krvi.
Rezultat ovog procesa je prirodan izgled i svež ten. Redovnim izlaganjem ten postaje intenzivniji, gornji sloj kože (epidermis) postaje deblji i formira se takozvani “svetlo zadebljanje”. Koža razvija svoju prirodnu zaštitu od sunca, koja će varirati izmedju faktora četiri i osam.
U nekim slučajevima, pažljiva priprema sunčanja može da smanji postojeću alergiju na sunce ili čak da je izbegne u potpunosti. Ali ipak, uvek treba da se konsultujete sa lekarom vezano za ovaj tretman.
Naročito u današnje vreme koje karakterišu stres i gužva, uredan izgled i blago preplanuo ten smatraju se poželjnim idealima. Ali danas, solarijum je više od aparata za sunčanje. Nama je potrebno sunce, prirodno ili veštačko, zato što utiče na produženje života, na naše nerve, kožu, krv i formaciju strukture kostiju.
Rizik dobijanja osteoporoze povećava se od 40 godine. 6-8 miliona Nemaca već pati od ove bolesti, koja čini njihove kosti krhim i izaziva jak bol. Čak i mladji ljudi imaju problema sa osteoporozom. Prvi korak u prevenciji osteoporoze preduzima se što ranije.
Sa progresivnom starošću, kosti počinju da se degenerišu tj. gustina opada. Ovo može dovesti do nestabilnosti kostiju što povećava rizik od lomljenja istih.
Kosti se sastoje uglavnom od kalcijuma. U našem skeletu, mi imamo oko 1kg istog. Zato je bitno redovno snadbevanje kalcijumom radi formiranja kostiju. Koštano tkivo apsorbuje kalcijum jedino uz pomoć vitamina D.
Normalno, naša tela apsorbuju kalcijum i vitamin D iz hrane. Redovno izlaganje suncu pomaže našim telima da formiraju dodatni vitamin D3. Posle konsultacija sa doktorom, pacijentu koji boluje od osteoporoze, savetuje se da se sunča u razumnim dozama.
Za starije ljude, zdravo srce i stabilna cirkulacija su najbitnije stvari. Stres, strah i brige ne utiču samo na nerve, one takodje utiču na povišen pritisak, i imaju dugoročan uticaj na slabljenje srca, usled povećanja proizvodnje adrenalina u ovakvim situacijama.
Nedostatak vitamina D je jedan od glavnih razloga za slab rad srca. To je ono što su otkrili naučnici sa univerziteta u bonu u kooperaciji sa centrom za srce bad oeynhausen. 54 pacijenta sa slabim srcem i 34 sa zdravim, učestvovali su u ovom testiranju, prvom u svetu ove vrste.
Naučnici su utvrdili koncentraciju dve različite vrste vitamina D u krvi, medju testiranima, i otkrili da su njihove vrednosti do 50% niže za ljude sa slabim srcem u odnosu na ostale testirane. Nivo ANP-a( (atrial natriuretic peptide-pretkomorski natriuredski peptid) za ove pacijente bila je dvostruko veća. Ozbiljnost njihove bolesti povezana je sa nedostatkom vitamina D. “Ovo je jak dokaz za činjenicu da nedostatak vitamina D igra važnu ulogu u razvoju hroničnih srčanih bolesti”, kaže dr.Zittermann. Trenutno, naučnici sprovode dodatne studije gde daju pacijentima vitamin D kako bi proverili da li se njihovo stanje poboljšava.
Neki naučnici smatraju da je jedan od četiri slučaja raka dojke prouzrokovan nedostatkom sunčeve svetlosti. Povećano formiranje vitamina D kao rezultat izlaganja suncu redukuje ovaj rizik.
UV svetlost kao noseći faktor. Analize prve epidemiološke svetske studije o povezanosti UV svetlosti i raka dojke potvrdjuju hipotezu da vitamin D može da smanji rizik raka dojke.
Testovi koji su sprovedeni u Severnoj Karolini u centru za rak u Union Sitiju, na 5000 belih žena, pokazale su da u severnim delovima mnogo više žena umre od raka dojke nego u južnim. Sa povećanjem nivoa sunčevog zračenja, ova stopa se smanjuje.
Istraživanje koje je sproveo Engleski naučnik na 210 pacijenata sa rakom prostate i 155 pacijenata sa benignom hiperplazijom prostate pokazuje da redovni odmor u toplijim krajevima, kao i često sunčanje redukuje rizik od raka za 60%. Prema naučnim istraživanjima magazina “The Lancet”, kod ove grupacije veoma kasno ako uopšte i dodje do pojave malignog raka prostate, to bude u proseku starosti 72 godine.
Kako biste zaštitili osetljivu kožu u predelu oko vaših očiju, prilikom sunčanja, treba uvek da nosite zaštitne naočare. One su vam dostupne u salonu za sunčanje. Za osobe koje su imale operaciju očiju, nošenje naočara je obavezno. Zatvorene oči, u kombinaciji sa naočarima onemogućavaju UV zracima da dopru do očiju i sočiva.
Svejedno, mi preporučujemo skidanje sočiva pre sunčanja. Efekat sušenja, uzrokovan toplotom, može dovesti do osetljivosti očiju, pa možda i do neke neželjene reakcije.
Da, možete. Tokom normalne trudnoće ne treba da imate nikakvih sumnji. U zavisnosti od stadijuma trudnoće, trebali biste ipak da izbegavate bilo kakav stres za vaše telo uzrokovan preteranim sunčanjem (obratite se svom lekaru ako imate bilo kakvih nedoumica).
Neki lekovi mogu dovesti do fotoalergijske reakcije (npr. negativne reakcije, kao što je crvenilo kože). Medju ovim lekovima, najpoznatiji su lekovi prepisani za nervna obolenja, antibiotici, antidepresivi, antihistamini, ali takodje i biljne supstance poput kantariona. Ali, uvek treba da se posavetujete sa svojim lekarom pre sunčanja.
Nasuprot mnogim pogrešnim pretpostavkama, solarijum se ne preporučuje kada imate infekcije, npr. prehladu. Ukupni stres za telo ili za cirkulaciju može postati preveliki i efekti na imuni sistem, koji su obično pozitivni, mogu imati negativnog uticaja na tok bolesti.
Odredjeni broj kožnih obolenja, kao što su psorijaza, neurodermitis ili akne mogu biti ublažena UV zracima. U nekim slučajevima, poboljšanje kože je primetno.
Medjutim, uvek treba da se konsultujete sa lekarom za adekvatnu terapiju.
Nekim ljudima prosto treba više svetla nego drugima da bi “ispravno funkcionisali”. Sunčanje na suncu ili u solarijumu pospešuje formiranje endorfina, takozvanog “hormona sreće”. Ljudi koji žive na jarkom svetlu često se osećaju srećnije i puni su života. Ali, kao što smo već rekli, uvek se konsultujte sa svojim lekarom.
Kao neko osnovno pravilo, ljudima sa tipom kože 1 i deci nije dozvoljeno sunčanje u solarijumu. Imajući u vidu da otpornost dečije kože na UV zrake nije u potpunosti razvijena, oni ne bi trebali da se sunčaju pre adolescencije i tek nakon što su dobili jasne i detaljne instrukcije od profesionalnih lica.
Za starije ljude, biti osunčan nije više od primarne važnosti. Oni bi radije da uživaju u pozitivnim efektima UV zračenja, npr. kod reumatskih bolova ili pospešivanja sveopšteg stanja ili proizvodnja vitamina D3, koji pomaže u sprečavanju osteoporoze (krhke kosti). Stoga, na ovo pitanje se može odgovoriti sa jasnim DA.
Preporuka data od strane komisije za radijaciju je maksimum od 50 suncanja godišnje. Vreme izmedju pojedinačnih sunčanja treba da bude najmanje 48 sati. Opekotine mogu postati vidljive tek nakon 6 do 24 sata. Više od jednog sunčanja u 24 sata mogu dovesti do pojave crvenila kože.
Na primer, umereno UV sunčanje može doprineti tome da koža stvori zaštitu od preteranog UV svetla. UVB zraci, koji prodiru u kožu, pospešuju stvaranje melanina, koji potom prekriva koru ćelije i štiti dnk kože.
Šta više, UVB zraci čine gornji sloj kože (epiderm ili spoljni sloj kože) debljim, tako da UV svetlost ne može da prodre, u neograničenim količinama u niži sloj kože.
Sunčanje u solarijumu je razuman način da pripremite svoju kožu za letovanje. Ali radite to polako! Uvek bez opekotina! Trebace vam 3-4 nedelje da biste izgradili faktor zaštite od 4-8. Broj preporucenih sunčanja, u ovom periodu, je jedno ili dva nedeljno.
Bazično da. Ipak, treba da se uverite da ukupni stres (npr. za cirkulaciju) nije previše velik.
Ispravno sunčanje treba primenjivati umereno, najbolji način je pridržavati se plana sunčanja. Važno je znati svoj tip kože i ne prekoračiti preporučeno vreme i dozu sunčanja.
Različite institucije (kao što je Bundesgesundheitsamt-Nemački savezni zdravstveni centar, izmedju ostalih) preporučuju pauze u sunčanju od najmanje 48 sati. Crvenilo kože ili opekotine se mogu javiti tek nakon 6-24 sata. Dva sunčanja u 24 sata mogu stoga, dovesti do pojave crvenila kože. Sa ukupno 6 do 8 sunčanja možete obično dostići savršenu nijansu tena.
Da, morate. Posle duže pauze od sunčanja morate se držati preporučenog maksimuma sunčanja kao za prvo sunčanje. Sledeće sunčanje bi trebalo imati najranije nakon 48 sati.
Pigmentacija kože se odvija u površinskom sloju kože, takozvanom epidermisu. svakih 28 do 30 dana, sve ćelije ovog sloja se obnavljaju. Ćelije locirane u unutrašnjosti gornjeg sloja kože se cepaju i kreću ka površini gde se postepeno nekroziraju i onda otpadnu.
Da biste održali ten treba da se povremeno izlažete UV zracima.
Iznad svega, genetički faktori utvrdjuju da li crnimo brže ili ne, zato što smo svi rodjeni sa odredjenom bojom kože. Sposobnost ćelija koje stvaraju pigment da proizvode dovoljne ili nedovoljne kolicine pigmenta, zavisi od ovih faktora.
Ima nekih delova tela, koji imaju manje pigmentnih ćelija, kao recimo unutrašnji deo ruku. Ostali delovi tela, kao na primer lice, imaju deblji rožni sloj i zato sporije crne. Zahvaljujući činjenici da je lice, manje više preko cele godine, izloženo suncu, ovaj rožni sloj služi kao zaštita od UV zraka.
U većini slučajeva ove mrlje se mogu naći na lopaticama ili iznad zadnjice i mogu se objasniti pritiskom koji se stvara dok ležite u solarijumu. Pritisak utiče na cirkulaciju krvi u ovim delovima tela. Drugim rečima, ovi delovi tela ne mogu da crne jer krv ne prenosi kiseonik koji je nezamenljiv za sunčanje.
Okrenite se licem na dole posle prve polovine sunčanja i videćete da će i ovi delovi takođe dobiti boju.
Za sunčanje u solarijumu, koristi se spektar koji je sličan suncu. ali, za razliku od prirodnog sunca, solarijum omogućava sunčanje koje je vremenski ograničeno i u skladu sa bojom kože u kontrolisanom okruženju. Ovo znači da sastav svetlosti uvek ostaje isti. Na prirodnom suncu, intenzitet sunčanja se uvek menja.
Uklonite svaku vrstu kozmetike, npr. šminku i parfeme, na vreme, pre sunčanja. Losioni za tamnjenje kože nisu podobni za solarijume (koristite samo kozmetiku koja je namenski napravljena za sunčanje u solarijumu). Za savršenu negu kože nakon solarijuma koristite losion posle sunčanja.
Nažalost, zabluda po kojoj morate sačekati do dva sata posle sunčanja pre nego što se možete istuširati i dalje postoji. U slučaju da se plašite da ćete sprati boju, mi vas možemo razuveriti. to se definitivno neće desiti! Stoga, tuširanje nakon sunčanja nije problem.
Korišćenjem dezinfekcionih sredstava koji su posebno razvijeni za solarijume i koji efektivno redukuju broj bakterija u kratkom vremenskom roku. Solarijume obično čisti osoblje salona. Ali, ako želite da budete sigurni možete ga vi očistiti još jednom.
Bolesti koje se prenose seksualnim putem su zarazne samo ako dodje do razmene tečnosti. Ovakve razmene nema tokom sunčanja u solarijumu.
Dva kriterijuma se koriste pri klasifikaciji ljudi po „tipu kože“, npr. tendencija da se izgori i njihov prirodni ten. Većina korisnika solarijuma imaju tip kože II, III ili IV.
Tip kože se ne može promeniti spoljnim uticajima, on je nasledan.
Istraži
Glavni meni
KOZMETIKA, PRIBOR I OPREMA ZA FRIZERSKE I KOZMETIČKE SALONE I KUĆNU UPOTREBU
Lepota nije samo prirodno stanje, to je i naše zanimanje.
